Друштво физиотерапеута Србије (ДФС) је струковна удружење физиотерапеута Србије. То је доброљна, самостална, непрофитабилна, ванстраначка, невладина, друштвено одговорна, стручна  организација.

То је национална асоцијација физиотерапеута Србије која је чланица Светске конфедерације физикалне медицине (WCPT) од 1999.године.

Историја физиотерапеутске праксе у Србији датира од средине 19.века. Ово физиотерапеутско трајање у Србији сигурно је било темељ да се физиотерапеути удруже у своје струковно удружење.

Историја Друштва физиотерапеута Србије започиње у марту 1956.године, када је основано Удружење физикалних и радних физиотерапеута Народне Републике Србије, које је постало део Југословенског удружења радних и физикалних терапеута, односно Југословенског Савеза физиотерапеута.

У тадашњој заједничкој држави – Народној Федеративној Републици Југославији готово сва удружења су била југословенска, које су чиниле чланице-Удружења Република, што је био случај и са физиотерапеутским удружењем.

Историјска превирања која су задесила заједничку државу –Југославију одразиће се и на Југословенско друштво физикалних и радних терапеута. Како су се Народне Републике одцепљивале од заједничке државе, правни наследник Југословенског друштва физикалних и радних терапеута било је Удружење физикалних и радних физиотерапеута Народне Републике Србије, које ће свој назив преименовати у Друштво физиотерапеута Србије 16.маја 2001.године, по коначном распаду заједничке државе.

1991. године Југословенско друштво физикалних и радних терапеута примљено у Светску конфедерацију физикалне медицине (WCPT).

На основу историјских чињеница може се се сматрати да је ДФС члан Светске конфедерације физикалне медицине (WCPT) од 1999. године.

Оснивачи Удружење физикалних и радних терапеута Народне Републике Србије, били су утемљивачи физиопраксе после Другог светског рата др Мирослав Зотовић, др Живојин Зец, др Жарко Николић.

 

 

Прва редовна Скупштина Удружења одржана је 07.04.1957. године.

Први стручни састанак одржан је 12.01.1957.године у Централној  специјалној поликлиници у Београду. Већ тада је покренута иницијатива за организованим стручним школовањем физио и радних терапеута.  То ће резултирати да се већ 1958.године покрене иницијатива за оснивање Више медицинске школе, које ће се основати и 1964. године.

Истовремено се одвија и сарадња са колегама широм света, па су тако  наше колеге учествовале на 3. Светском конгресу физиотерапеута, одржаном у Паризу 1959. године.

1956. први председник Друштва била је Вера Божовић.

 

ДФС визија подразумева координацију активности које су усмерене на унапређивање и развој физиотерапеутске струке и професије у циљу заштите здравља појединца, шире друштве заједнице и државе уопште.

Низ активности које се свакодневно предузимају и спроводе на пољу образовања, праксе, друштвене одговорности доприносе унапређењу физиотерапеутског рада на свим овим пољима. То резултира тиме да је данас физиотерапеут Србије самосталан, стручно одговоран здравстени радник, који обезбеђује максималан квалитет своје здравствене услуге коју пружа у својој свакодневној пракси.

Данас, готово да нема медицинске области у којој не партиципира физиотерапеут.

То је здравствени професионалац који партиципира и у хуманој и у ветеринарској медицини.Такође, он је члан члан спортских тимова, а спроводи и превентивне програме очувања и одржавања здравља (спа и велнес програми).

Физиотерапија и рехабилитација као два велика поља медицине специфицирају физиотерапеутску професију у смислу да физиотерапеут неизоставни члан стручних медициснких тимова, па тако говоримо о клиничком физиотерапеуту, неуролошком, кардиолошком, ортопедском, дечијем, спортском, превентивном (спа)терапеуту.

Цивилизацијска достигнућа и све предности и мане савременог живота намећу потребу да би требало имати свог физиотерапеута.